Која је разлика између геоцентричних и хелиоцентричних светских система?
Започнемо од нешто што је познато готово свима — сунце и други планети круже око Земље. Земља је центар свега. Све до 16. века овакво размишљање је било општеприхваћено знање, тј. веровали су у геоцентрични светски систем.
Има логике у томе јер када погледамо горе, тако изгледа, али ако застанемо да размислимо мало више, видећемо неке нелогичности. Дакле, како су и зашто људи уопште поверовали да је Земља центар универзума?
Грчка цивилизација и Питагора
Најранији документовани докази о геоцентричним идејама потичу из старе Грчке. Око 500. п.н.е. грчки филозоф Питагора је веровао да Земља је сферична и да се налази у центру космоса. Његова веровања заснивала су се на идеји да је сфера савршен облик и да мора бити центар свемира. Овај концепт се назива геоцентризам, и то је била доминантна космолошка теорија у Европи све до доба Ренесансе.
Аристотел и Птоломеј
Касније, Аристотел је развио геоцентричну теорију која је објашњавала кретање планета, Сунца и Месеца око Земље. Аристотелов систем је био веома сложен и укључивао је много математичких израчунавања. Опстао је више од 1800 година, углавном због чињенице да није било других, бољих објашњења.
Птоломеј је био грчки географ и астроном који је живео у Александрији, Египат, у 2. веку нове ере. Веровао је у геоцентрични светски систем и развио је модел који је објашњавао кретање планета у терминима ексцентричних кругова и епицикала. Птоломејев модел је био веома сложен и тежак за разумевање, али је нудио тачна предвиђања о положајима планета.
Хелиоцентризам
Хелиоцентрични модел сугерише да се Земља и други планети окрећу око Сунца. Овај модел је први пут предложио грчки астроном Аристарх Самос око 280. п.н.е., али није нашио много присталица међу осталим грчким научницима. Разлог за то је тај што је геоцентрични модел био једноставнији и боље је одговарао доступним подацима.
Никола Коперник
Пољски астроном Никола Коперник је обновио хелиоцентричну теорију у 16. веку. Коперников модел је био много једноставнији од Птоломејевог модела и објаснио је кретање планета без употребе епицикала. Међутим, Коперникова теорија је у почетку наишла на отпор цркве, која је фаворизовала геоцентрични модел.
Галилео Галилеј
Галилео Галилеј је био италијански астроном, физичар и математичар који је дао велики допринос развоју хелиоцентризма. Галилео је направио телескоп и користио га за посматрање планета, Сунца и Месеца. Њгова посматрања су показала да Земља није центар универзума и да се окреће око Сунца.
Јохан Кеплер
Јохан Кеплер је био немачки астроном, математичар и астролог који је дао велики допринос хелиоцентричној теорији. Кеплер је развио три закона планетарног кретања, који описују како се планете крећу око Сунца. Кеплерови закони су били важни за развој хелиоцентризма јер су пружили математичку основу за теорију.
Исак Њутн
Исак Њутн је био енглески физичар и математичар који је дао велики допринос разумевању гравитације. Њутнов закон гравитације објашњава како се објекти привлаче једни друге. Њутнов закон гравитације је био важан за развој хелиоцентризма јер је обезбедио физичку основу за теорију.
Савремена космологија
Данас, хелиоцентрични модел је општеприхваћена теорија. Научници су користили хелиоцентрични модел да објасне кретање планета, Сунца и Месеца, као и да развију теорију Великог праска, која описује како је настао универзум.